Bila sam na letu za Belgiju i kliknula na film koji sam skinula da gledam tokom tog dvočasovnog puta.
Sat i koji minut kasnije ja sam bila opčinjena onim što sam odgledala: legendarna Džulija Roberts u još legendarnijem filmu „Jedi, moli, voli“
Sigurna sam da postoje bolji filmovi, bolja produkcija ili tema, ali u tom trenutku, sama pomisao da jedna žena ide putem kako bi pronašla sebe, budila je sve atome u mom telu.
Smisao. Nešto više. Svrha.
Sigurna sam da svaka od nas ima malo Džulije u sebi ili Keri Bredšo (iz Seks i grad serije): taj momenat neobične i autentične svakodnevnice, tražnjena smisla, više svrhe, onaj momenat kada obučeš tu neku tvoju haljinu ili izađeš u svet sa svojom genijalnošću, pronađeš „slučajno“ knjigu koja ti treba, šetaš preslatkim uličicama i znaš da život nudi više od prosečnosti koja ti se servira.
Tada sam se tiho pomolila: „Bože, sada sam ti nikada bliže, pomozi mi da pronađem sebe.“
Ni ne sluteći da ću 3 nedelje kasnije, na tom povratnom letu, vratiti se sa kreiranim zdravoterapeut profilom, idejom i vizijom. Ostalo je istorija.
Ako bih morala da podvučem 2 glavne stvari koje mi se vrte u glavi ovih dana, a vezane su za ličnu svrhu:
- Kada Džulija priča o čoveku koji je dolazio ispred kipa sveca i svaki dan mu se molio, otprilike ovako:
„Molim te, molim te, molim te da dobijem dobijem loto“
Nakon par godina moljakanja, kip oživi i kaže: „Molim te, molim te, molim te da uplatiš listić za loto.“
Za sopstvenu svrhu potrebno je traganje, preispitivanje, pokušaji, pogreške, mincanje, delovanje, nameštanje, ali sve su to akcije koje nas vode do nas.
Bez akcije – to je samo misao ili informacija. Nema suštinu koja bi je oživela.
2. Baš nedavno mi je izašao video na instagramu, koji mi se vrti u glavi danima, kada Sara Džesika Parker priča o svojoj ulozi Keri Bredšo i priča o tome kakav je život imala: živela je, šetala je njujorškim ulicama, oblačila se kako je želela, udavala se, imala momke, razvodila se, pisala, ali na kraju svega jako ju je volela. Taj lik. Sebe kroz nju. Sebe.
To je ta autentičnost, nesavršenstvo, život u svojoj punoći. Uspodni, padovi, smisao, te uličice, kafe popijene, razgovori, nesigurnosti, mogućnosti, lepi dani i oni manje lepi. Sve ono što čini život. Tebe.
Negovati svoju autentičnost + raditi akcije spram nje (uveeeeek ćete me pre videti da vam pišem, nego da se snimam svaki dan, pisanje je moja zona genijalnosti i autentičnoti) jeste tajna na putu ka svojoj svrsi.
„Baš bih izdala sebe, da ne pratim svoju autentičnost“ rekla sam svojoj kumi Mini danas nakon što sam odbila danas neke saradnje i projekte.
Nikada mi kristalnije nije bilo jasno, da sve moje će me dovesti do mene, a sve tuđe do tuđih istina.
I zato sam jako srećna što ću uskoro lansirati nešto potpuno drugačije, ono što oslikava današnju mene.
Metamorfoza.
Koja je tvoja autentičnost? Tvoja zona genijalnosti? Šta tebi budi atome?
Zagrljaj,
Aleksandra
