Juče sam postavila story o tome kako postavljam dnevne namere i da su se baš dobre stvari pokrenule.
Jedno od pitanja je bilo kako to radim, šta tad radim, da li pišem ili izgovaram naglas.
Nije bitno – bitno je da radiš ono što tebe radi.
Tako će jedino to i raditi.
Bilo koji alat ili tehnika.
„Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.“
Sve je moguće, ali ne za svakoga. Ne za onoga ko ne veruje da je moguće.
Sve je moguće za onoga ko veruje. Veruje jer želi da se oseća dobro. Onaj ko se oseća dobro njega sve voli: život, novac, materijalne stvari, odnosi …
Kojim ti ljudima hrliš u zagrljaj?
Jedna ozbiljna biznis mentorka je rekla: „Moraš biti malo delulu da bi ostvario svoje snove.„
*“Delulu“ znači biti namerno u iluziji, sanjariti ili verovati u nešto “nerealno”.
Nedavno sam se našla u jednom ozbiljnom životnom koraku, nešto što želim sebi da priuštim. Baaaaš veliko!
Dok sam koračala ulicom, rekla sam svojoj prijateljici:
“Šta je moja želja za jednog Boga?”
Ovaj mindset me prati već neko vreme:
– Na najluđi mogući način sam dobila auto i stan
– Pre neki dan odlučim da upišem neku ozbiljnu edukaciju i postavim nameru da neću dirati svoj novac, nego da će mi taj dan leći baš ta ozbiljnija svota novca i šta misliš šta se desilo? Leglo je tačno toliko.
– Potraživala sam neki odgovor baš dugo, odlučim da odem na more u isti smeštaj kao i prošle godine. U tom smeštaju me čekala ista knjiga koja mi je prošle godine bila baš, pa kad moram da kažem, glupa. Ove godine u toj knjizi dobijam odgovore za kojima tragam.
– Pričala sam u pre neki dan u storijima kako sam u pet shopu pronašla nešto što nisam mogla nigde da nađem, a za ljude je i bilo preko potrebno. Nema logike da to stoji u prodavnici za životinje, pa ipak tu „slučajno“ pronađoh tražeći nešto drugo.
– Razmišljam pre neki dan koliko je bitno kojeg vuka u sebi hraniš, baš tim rečima, koliko je bitno to svesno ulaganje u svoje dobre strane… Ulazim u stan, a na stolu stoji kniga: “Pazi kojeg vuka hraniš” Dr Kenan Crnkić, Nemanja je kupio.
Ovo su samo neke stvari koje su se desile zadnjih par meseci, a bilo ih je pregršt.
Moja definicija: namera + tvoje delulu verovanje da ćeš to i pronaći.
Kvantni fizičari kažu: “Namera (fokusirana pažnja) može da utiče na energiju i potencijale u kvantnom polju, oblikujući realnost pre nego što se „materijalizuje.“
Sada ću sa tobom da podelim tekst iz gore pomenute knjige:
NEMOGUĆE JE MOGUĆE – SOLARNA LETELICA
Ideja za solarnu letelicu „Solar Impulse” nastala je nakon Bertrandovog leta oko sveta u balonu 1999. godine. Kaže da im je nakon sletanja u balonu bilo ostalo samo par litara goriva i objektivno je postojala opasnost da let ne završe onako kako su planirali, jer su zavisili od količine goriva.
Zbog te zavisnosti Bertrand je rekao sebi da će napraviti ponovo let oko sveta, ali u letelici koja neće koristiti gorivo. I tako je krenula ova neobična ekspedicija.
Oko 70 ljudi je bilo u timu koji je radio na letelici. I najveći problem se pojavio kada su imali gotove sve crteže i proračune, te je trebalo da naprave letelicu. Trebalo je da ima raspon krila od nekih 60 metara (veličine velikog aviona marke „Airbus”), a istovremeno težinu prosečnog automobila. Svi konstruktori aviona s kojima su pričali rekli su: „To je jednostavno nemoguće!”
Mnogi su u startu odbili da rade na tome. Bertrand nije hteo da odustane i prihvati opšta mišljenja, za koja je istorija pokazala da su često nepovredivo pogrešna. Dugo je razmišljao kako da stvori letelicu koju je zamislio i ostvari san u koji je duboko verovao. Jednog dana, sasvim slučajno, na pamet mu je pala naizgled luda, a možda i briljantna ideja. Otišao je kod ljudi koji nisu znali ništa o letelicama i njihovoj gradnji. Ti ljudi su bili poznati kao inovativni graditelji brodova. I verovali ili ne, upravo oni su mu sagradili tu letelicu!
Znate kako?
Oni jednostavno nisu znali da je „nemoguće” napraviti takvu letelicu – i napravili su je. I ona je poletela.
Zagrljaj,
Aleksandra
