Gledam sebe kako se stvari intezivno menjaju u poslednji period i jasnoća koju živim prevazilazi one limite: „koliko toga može da ti bude jasno za to vreme.“
Lično smatram da je jasnoća ključna stvar za sva naša dalja putovanja, ali još bitnija da osvestiš gde si sada.
SUŠTINA
Put do te jasnoće se ne traži, on se kreira, potražuje, o njemu razmišljaš, maštaš, preispituješ dok život teče.
Svaki dan.
… Jer život teče svaki dan.
I to je najbitnija stvar.
Često sam imala sezone u kojima sam želela da se izolujem, da dam sebi odgovore, da se sklonim kako bi to nešto došlo, međutim nisam razumela da time stvaram otpore.
Ako je tvoja želja kafa na Baliju, ali danas tu kafu ne možeš da popiješ u svom stanu, taj Bali onda nije želja, nego otpor.
Na ovom putu sam naučila da kreiram glasovne poruke na kanalu, dok se pored mene usisava.
Da ti pišem ovo pored mnoštvo ljudi koji sad uglas pričaju pored mene.
Da se dolaze rezultati, iako nisam svaki dan osetila drive.
Da odmorim, iako se realno, fizički nisam umorila.
Da guštam u stanu, jer je kiša.
Da se(be) prihvatam u svim sezonama i emocijama.
Da se(be) podržavam i bodrim, baš kao što bih i Minu, Marka, Nemanju, Lenu, Mariju, Dunju…
Život se ne kreira tamo negde, nekada. Život se živi i kreira sada.
Otpori kreiraju otpore.
Mogu da osetim svemirsku želju, ali čim počnem sebi u glavi da mariniram zašto to ne mogu sada, da tražim razloge, da nemam uslove, da razmišljam da je tamo nekad i negde bolje – apsolutno će tako i biti.
Tamo negde, nekad. Kada?
Gde je to mesto?
7 godina živim najlepšu ljubavu priču, ako bi mogla zaviriti u moj život na koji sat, sigurno bi rekla da se od ovog štiva može napisati bajka, ali odgovorno tvrdim da me do takvog odnosa nije doveo all inclusive u kojem smo boravili, niti predobra pasta koja smo jeli u venecijanskoj luci na jugu Grčke, niti onda kada smo skokuli na par dana u Belgiju i kada sam mu oduševljeno pokazivala moje najdraže delove grade.
To su povremeni vatrometi.
Do tog mesta me je doveo svaki dan.
I ne samo u odnosu sa njim, nego i u odnosu sa sobom, prijateljima, biznisom i porodicom.
Padovi, usponi, sreća, tuga, zahvalnost, mir, lakoća, sve to kreira. Samo ne kreiraju otpori.
Ja sam sigurna da ću popiti kafu na Baliju, ali sasvim sam sigurna da ću uživati u svakoj, u mom omiljenom kafiću, niz ulicu.
Smejaćemo se, pričaćemo, biće mi jasno i tamo, kao što je i bilo hiljadu puta, vagaćemo, preispitivaćemo, kreiraćemo živećemo.
Baš tu niz ulicu.
Tamo nekad, negde.
Ili sad i ovde.
Šta biraš?
Zagrljaj,
Aleks
