Svako od nas oseća promene koje se dešavaju. Osim onih očitih i kolektivnih, sigurno osećaš one lične. Duboke.
Svoje.
Kao čaura je pred pucanjem, ti duboko znaš da je pitanje dana kada će taj leptir izaći, ali on još nikako ne izvire.
Čekaš, a osećaj jača.
Znam.
I sigurno osećaš da je vreme da se oprostiš sa tim nekim delom sebe ili života. Da se zahvališ na svemu što je doprineo, na svim spoznajama i iskustvima.
Na svemu zbog čega je to poglavlje tebi služilo, da mu se pokloniš i sa velikim poštovanjem ga pustiš.
Kako se nositi sa promenama kada vidiš da se sve oko tebe menja? Kada vidiš da je taj leptir u čauri samo zato što mu je tu poznato, ali ne i nužno bolje?
Kada vidiš da ga više i nije toliko briga što mu je poznato, nego čeka pravi čas da se vine?
Kada je taj pravi čas uopšte?
Moj odgovor bi glasio: kako god, gde god i šta god, ostani verna suštini u sebi. Ono što tebe pokreće, ono što tebi donosi dašak svežeg vazduha, ono što tebi ima smisla. Što tebe radi. Suština, a ne forma. Ono tvoje.
Onaj život u tebi koji se kreće pa sve ima smisla, a pojedinim danima ama baš ništa. Baš taj život u tebi tada viče: ima me još. Tu sam.
Za promene.
Za rušenje zidova zarad prostora.
Za nešto novo.
Šta je osećaj poznatog naspram života u punoći?
I sad baš dok pišem ovo, pade mi na misao da odem do sobe, uzmem „Razgovori sa Bogom“, drugi deo, iako stalno čitam prvi.
Otvorim nasumično stranicu:
„Šta se to u meni pokreće?“ – upitala je stena.
- „To si ti“ – rekao je glas izdaleka.
„Ja?“ odgovori stena. „Uopšte se ne pokrećem, svako to može da vidi.“
- „Da, izdaleka“ složio se glas. „Odavde izgleda kao da si čvrsta i nepomična. Ali kada priđem bliže, kada bliže pogledam šta se zaista zbiva, primećujem da sve ono od čega se sastojiš kreće. Ono što si ti kreće se. Kreće se neverovatnom brzinom kroz prostor i vreme po posebnom obrascu, koji čini tebe kao stvar koja se zove stena. I tako si poput čarolije! Krećeš se i ne krećeš u isto vreme.“
I kada je onda pravo vreme?
Uvek je pravo vreme i nikada nije pravo vreme, kako odlučiš.
Ne forma.
Suština.
Nova era.
Nekome će ovo služiti.
Šaljem zagrljaj,
Aleksandra
