Danas neću izmišljati toplu vodu, već ću ti preneti svoje iskustvo.
Sredinom aprila, počelo je nešto da me kopka, baš tu pred moj 30. rođendan. Osetila sam da je došlo vreme za level up moga života.
To sam osetila i namirila početkom godine, kada smo se preselili u savršen stan, ali opet se javio…
Ovan u meni je zaista pokušao racionalno da to shvati:
- Da li sam zadovoljna svojim životom? – Apsolutno jesam.
- Da li mi nešto fali? – Do koske sam sigurna da ne.
Zaista sam srećna i ispunjena.
(Onda sam se setila saveta moja najbolje drugarice, psihološkinje: „Kada čovek zadovolji svoje osnovne potrebe, prirodno je da će težiti da se širi. “ – Pa mi je i naučno pokazala.
Doduše i Sadhguru je nešto slično izjavio: da čovekova primarna potreba nije sreća, nego širenje, u bilo kom segmentu života.)
Ove godine sam uzastopno otišla na dva letovanja, što znači 16 dana na plaži, u miru, sa sobom i sa mislima. Zvuci mora, nebo i ja.
Primetila sam ljude oko sebe, miris mora, čoveka koji se na skuteru voza po ostrvu, ženu koja uči kuče da pliva, dečaka koji sestri pokazuje kako roni, ženu koja toliko dobro prodaje krofne svojom harizmom da bi joj svi marketing stručnjaci pozavideli…
I bam – samo jedan dan je došao uvid, kristalno jasno posložen. Toliko jasno, da sam 3 pređašnja sna uspela da povežem sa njim i međusobno.
Da bi se nešto promenilo mi to nešto moramo i da osvestimo, a osvešćujemo informacijama. Međutim, materija se razvija na nivou akcije, jer ako ostamo na nivou informacije, sem uvida ništa se neće promeniti.
Ne mogu da se ne zapitam,
da li je era samo puke informacije prošla i da se zapravo svi odgovoru kriju u bivanju?
Ponela sam more sa sobom…
Stay tuned… nešto novo se rađa tamo gde se tišina susreće sa smislom.
Jedva čekam da ti pokažem.
Zagrljaj,
Aleksandra
