Jutros sam se probudila sa snažnom mišlju: možda nemamo svi iste kapacitete i početne tačke, ali imamo nešto zajedničko – energiju stvaranja ili energiju razaranja.
Energija stvaranja je poletna, radoznala, kreće se, protočna, zahvalna… Ona u kojoj znaš da uslovi nisu skroz idealni, ali radiš sa onim što imaš, jer znaš da te to što imaš – vodi na sledeći level.
Energija razaranja je gladna, spora, preispituje se stalno, uvek može još nešto, nikada nije dovoljno i što bi rekla jedna od mojih mentorki: „I da joj je stablo novca ispred nosa, ne bi ga videla.“ To je ona energija u kojoj stvaramo potencijalni problem za svako rešenje.
Ne možeš biti sit i gladan u isto vreme.
Šta biraš?
Sad ću podeliti sa tobom moju ličnu priču:
U poslednjih 2 meseca, 10x me je više ubrzalo to što sam počela da negujem ono u čemu sam dobra, nego poslednjih 5 godina preispitivanja i peglanja ono u čemu nisam, šta sve nije dobro bilo u mojoj prošlosti, gde sam grešila, gde su drugi grešili itd.
Pre neki dan sam naišla na jedan strani članak u kojem pitaju ljude da li treba čestitati rođendan ljudima sa kojima nismo više dobri i tu se pokrenula čitava diskusija…
- Neki su pisali da ne treba jer je to manjak nečega u životu, sa čime to čestitanje kompenzujemo
- Neki su rekli da treba, jer je to vid poštovanja
I dok je sve to teklo – otišla je i naša energija.
Sve dok se konstantno bavimo ovakvim stvarima i pitanja, da li neke naizgled obične stvari dobro radimo, sav naš potencijal i energija stvaranja se gubi.
Otiče.
Na nekim drugim levelima života, takve stvari nisu u fokusu, jer shvataš koliko je tvoja stvaralačka energija bitna.
Na nekim drugim levelima to ćeš uraditi ili nećeš uraditi, ali se nećeš ni preispitivati šta je sa tobom ako (ni)si to uradila.
Energija stvaranja je usklađena.
Sve dok se budemo bavili sa svim onim što nije dobro u našem životu, život prolazi.
Sa nama ili bez nas.
Ne možeš biti sita i gladna u isto vreme.
Šta biraš?
Zagrljaj,
Aleksandra
